Аутор: Јохан Волфганг фон Гете
Страна: 499
► Остали детаљи

Гетеова методика путовања у германистици је била предмет бројних истраживања, а посебно је анализиран његов особени стил путовања по Италији. Према мишљењу Хајнриха Нидерера, Гете је управо за време свог боравка у Италији развио јединствено умеће доживљавања и опажања. Оно се заснивало, пре свега, на свесном избору концепта апстраховања који му је омогућавао осећај сопственог „стварања света". У складу с тим концептом, Гете је бирао мноштво упечатљивих детаља из окружења у коме се налазио и уклапао их у целину служећи се при томе читавом палетом техника за откривање света. Једна од тих техника била је свакако вољна контрола емоција којом се постизала мирноћа душе, о чему се често говори у записима са овог путовања. Из Рима, 10. новембра 1786. године, Гете пише: „Живим сад овде у ведрини и миру какве одавно нисам осећао. Моја навика да све ствари гледам и схватам онакве какве јесу, моје верно устрајавање на навици да не мутим око, моје потпуно одрицање од било каквих претензија, све ми то поново веома иде наруку и изванредно ми усрећава душу. Сваког дана по неки нов значајан предмет, из дана у дан свеже, велике, необичне слике, и целина о којој се дуго мисли и сања, а коју никада није могуће маштом досегнути". Са себи својственим хумором Гете цитира потврду тог свог става из једног Винкелмановог писма Франкеу: „Све у Риму треба тражити са извесном равнодушношћу, иначе ће сматрати да сте Француз" (13. децембра 1786). Мирноћа душе била је неопходна пред навалом утисака који су претили да преплаве сензибилног посматрача: „Требало би се овде [тј. у Риму] служити са хиљаду писаљки, јер чему ће овде једно перо", пише он5. новембра 1786. године.


Садржај

Савица ТОМА: Гетеових "хиљаду писаљки" на путовању по Италији, 5

И ЈА У АРКАДИЈИ!
Од Карлсбада до Бренера, 31
Од Бренера до Вероне, 49
Од Вероне до Венеције, 70
Венеција, 99
Од Фераре до Рима, 143
Рим, 175
Напуљ, 243
Сицилија, 303
Из сећања, 397
Напуљ - хердеру, 426
Б. Живојиновић: Опште напомене, 461
Б. Живојиновић: Посебне напомене, 463