Стогодишњи рат I-II

Ово је прва књига о Стогодишњем рату на српском језику. „Видим да је сав свети хришћански свет у мукама због ратова и мржње, због крађа и неспоразума, тако да тешко може да се нађе нека мала земља, војводство или грофовија, која живи у миру“. Тако је 1380. године, у „Дрвету” битака, написао Оноре Боне. Рат је тек почео да се распламсава, а дубока криза хришћанског света је већ била очигледна.

До 1330. године, Европа се сматрала феудалним хришћанским светом, била је верски јединствена и политички изузетно расцепкана. Упркос јеретичким учењима, црква је остала уједињујући елемент, са једнообразном и хијерархизованом структуром којом се управљало из Рима, универзалним језиком - латинским, јединственим симболом вере, администрацијом и пореским системом. Свет ван цркве чинило је мноштво феуда које су повезивали нестални међуљудски односи унутар локалних федерација, односно кнежевина и краљевина, а на чијем челу је, само теоријски, био цар. Од 1350. до 1450. године, дошло је до двоструког развоја у супротном смеру: јединство хришћанског света се распало на националне цркве, а феуди су се окупили у националне монархије. С једне стране, дакле, распад, а са друге спајање, да би се дошло до склада у којем су се поклапали верски и политички елеменити у националним монархијама. То је био прелазак из хришћанског света у Европу националних држава.