Stege i lanci

U današnje vreme, kada su sve ale i vrane, teoretski dobro potkovane, sa svih strana spopale naš narod, evo još jedne knjige koja nas podseća ko smo, i na kakvim smo sve prekretnicama života bili kao narod. Darko Kojić je izvukao iz albuma fotografije svojih predaka, iz fioka spomenice i dnevnike, iz srca dedove i pradedove, i učinio ih vidljivim tvorcima naše istorije, pitajući se da. li je baš njegov predak, Svetislav Rašajski, morao da oseti sav božji gnev zbog tuđih, ranije učinjenih, nepravdi? Da li je baš on morao da postane nemoćan pobednik izgubivši sebe? Ili je, jednostavno, Svetislav morao da postoji samo da bismo mi naučili koliko smo loši?!U srpskoj istoriji, a posebno od Prvog ustanka 1804. godine i stvaranja novovekovne srpske države, ideal slobode shvatao se kao sastavni, neminovni deo sopstvenog života, sopstvene sudbine. U Prvom svetskom ratu Srbi su branili slobodu i čast svoga naroda i svoga ognjišta, svoju državu, i za njihovu odbranu podneli neizmerne patnje, stradanja i žrtve. Zasluge srpske vojske i mnogih pojedinaca za završetak rata su ogromne, a žrtve koje je podneo srpski narod zaslužuju sećanje.Jer, zaborav je poguban.Ako neko želi da doživi prošlost, u romanu Darka Kojića pronaći će ono što traži, znajući da je istorija učiteljica života. Jer, šta znači pravoslavna sabornost? Naš narod ne čine samo oni koji sada žive, već i oni koji su nas stvorili, i oni koje mi stvaramo. Kada bismo toga bili svesni, potrudili bismo se da živimo tako da nas se preci ne postide, a potomci da se nama ponose. S obzirom da staro pravilo glasi: “Ako hoćete da uništite neki narod, uništite mu istoriju“, romanom ,,Stege i lanci“ sačuvali smo jedan njen deo.