Стара српска црквена архитектура

Намеран да изнесем своје, можда немеродавне погледе на стару српску црквену архитектуру, ја одмах у почетку наилазим на једно погрешно и укорењено мишљење које се непосредно тиче нашега предмета, и којим нам се треба подуже забавити. Налазило се, наиме, деценијама, па, на жалост, још се и данас налази, да је прикупљање грађе за изучавање старе српске архитектуре од споредног значаја. Да такво мишљење постоји доказ је, што се она грађа коју су вредни и зато премни Г. Валтровић и пок. Милутиновић пре 20–30 година прикупили, не публикује, па да то буде подстрек и углед млађима, који би били вољни да на овом пољу, прикупљања грађе из Старе Српске Архитектуре, раде. И не само то, но, да је не мало него много више увиђавности код меродавних фактора, требало је већ одавно имати нарочито спремне снаге за овај посао, те да сву грађу по свему Српству, поглавито у његовом крајњем југу, прикупе, среде, публикују. Али то није учињено, и не чини се ни данас. Сасвим је дакле појмљиво, што нам Академија Уметности није у току прошле године држала ни једне седнице, јер ни на овом пољу, прибирању грађе старе српске уметности, већ од више година није ништа урађено.