Стара Србија и Албанија: забелешке с путовања

Иван Степанович Јастребов (1839–1894), провео је свој радни век на Балкану као дипломатски представник Руске царевине. Дужност руског конзула у европској Турској омогућила је Јастребову, пасионираном истраживачу, да пропутује и упозна Стару Србију, Македонију и Албанију, и да их свестрано изучи. Његово дело Стара Србија и Албанија, које се у овом издању данас први пут интегрално објављује на српском језику треба посматрати као важан извор за проучавање Подримља у другој половини XИX века, и то у географском, историјском, етнографском и демографском погледу. То су крајеви у којима је неколико векова трајао процес потискивања српског становништва, окончан у другој половини 20. и почетком 21. века његовим потпуним протеривањем. Јастребов је један од првих истраживача који је пропутовао кроз ове готово непознате крајеве, који тада, као уосталом ни данас, нису били безбедни за путовање. За своја истраживања он се темељно припремао и био је упознат са свим радовима који су се односили на овај простор. Покушавао је да на лицу места личним истраживањима потврди или исправи закључке и мишљења претходних истраживача и научника. Његове белешке о ономе што је лично видео или сазнао од савременика на појединим местима су јединствене и од непроцењиве важности. Остатке цркава и манастира, које је он забележио, време и људи су уништили до доласка наредних истраживача, као и податке о исламизацији и арнаућењу.