Стакласто тело

Дама у годинама сусреће Офталмолога, из односа нетрпељивости рађа се поштовање, из поштовања разочарање, из разочарања просветљење. Али иза, или испред, приче о односу пацијента и лекара, користећи стакласто тело као вишеструку метафору, Дама у годинама поставља координате и дефинише простор у коме читалац почиње да трага за одговорима на питања у каквом свету живи и зашто је то тако.

Главни ликови су: Дама у годинама, стакласто тело Даме у годинама, Офталмолог средњих година и роман у настајању.

„Кроз мрак погледа ка столу... Бела свеска се једва назирала... Стакласто тело је и даље било ту негде, поред њега... Сутра ће га опет, уколико буде имао времена, терати да у себи трага за оним што је мислио да не постоји... Дође му да устане из кревета и баци свеску кроз прозор... Или, да је исецка на резанца... Та јој је била добра, присети се... Или је можда боље да свеску спали... Тада неће остати ни трагови... Ма, шта се узбуђује – наћи ће већ неко решење чим буде нашао време и за то!“