Аутентични филмски уметник, вишеструко и вишестрано потврђен, Кустурица обликује своју поетичку мисао о филму напоредо са бележењем својих расположењаза време снимања филма Подземље. То снимање је праћено тешкоћама и одвија се у граду пишчевог филмског школовања: у Прагу. Унутар времена прошлости, поред времена сарајевског детињства, појављује се време студија, године учења, хладни и сиви свет позног комунизма, седамдесете године XX века.У свакој култури уметничко образује симбиотичке спојеве са друштвеним, политичким, општим мишљењем, озакоњеним предрасудама.
У дневничким записима наш аутор испољава своју ангажованост, у немирењу са политичком коректношћу, у односу на две водеће теме сопственог животног искуства. То су рат у титоистичкој Југославији и опште мишљење као невидљиви постамент и циљ сваке политичке коректности.
Из поговора Мила Ломпара