ŠTA JE ZNAČILA FILOZOFIJA U VIZANTIJI?

Prevod: Uroš Rajčević (sa engleskog), Aleksandra Bajazetov i Dejan Aničić (s nemačkog)

Bibliografija, Indeks imena

Broj strana: 104

Godina izdanja: 2023.

ISBN: 978-86-6435-203-1

„Vizantijskog theoretikosa ne možemo tek tako porediti s kineskim mandarinima, a još manje s ’mandarinima Pariza’ koje nam je Simon de Bovoar opisala po završetku rata. Ne samo što ne pripada nijednoj kasti, i ne samo što mu nije svojstveno ništa od egzistencijalističke afektacije: vizantijski theoretikos uopšte ne želi da se distancira od establišmenta, niti bi ijednom vizantijskom caru palo na um da takvog jednog theoretikosa javno kudi što od njega nema nikakve koristi, jer su ideali tog sloja ljudi, njihovo obrazovanje, štaviše, upravo i njihova arogancija činili bitan element ideologije vizantijskog carstva kojom su se Vizantinci ograđivali od varvarskog okruženja. Otud nije slučajno što bar desetak careva potiče upravo iz tog sloja. Njaga čine najviši činovnici carstva, patrijarsi i episkopi, ali i sitni službenici, obični nastavnici i siroti nezavisni učenjaci. Tek toliko o njegovoj uticajnosti i moći.“

Hans-Georg Bek

„Filozofija u Vizantiji, dakle, često izbija na površinu u trenucima nelagode, neslaganja i prekida. Ona lebdi u sivoj zoni između pravoslavlja i jeresi, a ne u nekakvom linearnom ili inovativnom unapređenju filozofskih sistema koji su otvorena konkurencija romejskoj pravoslavnoj teološkoj paradigmi. Njani uzbudljivi i fascinantni aspekti izranjaju iz tenzije između filozofije učiteljâ i raznih pokušaja da se uznese jedna odstupajuća ili jeretička filozofija filozofâ. Viđeno u tom svetlu, najveći doprinos Vizantinaca filozofiji jeste njihov iskustveni, proživljeni i bremeniti odnos sa samom filozofijom. Drugim rečima, misliti o filozofiji u Vizantiji znači misliti o filozofiji kao trajnom iskušenju koje vodi ka heterodoksiji i intelektualnom zastranjenju.“

Dimitri Gutas i Nikitas Siniosoglu

U ovoj zbirci eseja i članaka o vizantijskoj filozofiji, autori različitih generacija pružaju jasnu predstavu o tome šta su sami Vizantinci podrazumevali pod filozofijom i kojoj meri se ona podudara s našom savremenom predstavom o tome šta filozofija i bavljenje filozofijom jeste, ili šta bi trebalo da bude. Otuda ovaj zbornik može da posluži kao polazna tačka za bilo kakvo dalje i dublje upuštanje u temu tzv. vizantijske filozofije ili teorije.

Prevod: Uroš Rajčević (sa engleskog), Aleksandra Bajazetov i Dejan Aničić (s nemačkog)