„Прилази ми мрачан и накострешен пријатељ. Узалуд је сунчан дан. У мени пада киша, а у њему крупан град. Шта има, пита. Нема ништа, кажем. Овако никад није било, каже он. Никад, потврђујем. Два пива. Здравимо се са пријатељима. Шта има? Исто питање, исти одговор: нема ништа.
Шта има, пита нас пријатељ ког позивамо за сто. Ништа, кажемо. Видесте ли оно у Хагу? Видели смо. Може ли то жив човек разумети? Не, вала. Дај три пива. Ево још једног нашег пајташа. Шта има, питамо. Ништа, каже. Момче, дај четири пива.
Разговору никад краја.”