Аутор: Вук Стефановић Караџић
Страна: 862
► Остали детаљи

Матерњи језик је најдрагоценије благо једног народа, истицао је Вук Стефановић Караџић, просветитељ који је заједно са Доситејем Обрадовићем поставио најважније темеље модерне српске културе.Обим и смисао целокупног свог рада Вук Стефановић Караџић је језгровито и јасно објаснио речима: "Код свакога су народа најсветије ове три ствари: закон, језик и обичаји; тим се народи један с другим рођакају и један од другог разликују."Године 1816, у првом издању Српског рјечника, Вук још јасније одређује улогу народног језика: "Он нам је једино средство којим лакше, извесније и скорије ка нашем општем просветљењу и усавршењу можемо доћи. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њиме говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи народ, може се међу собом разумети и умно сјединити, не прелива се у други и не пропада."