Српски мислиоци о хришћанским основама монархије / ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић

Као резултат историјских и политичких околности, идеја монархије је дуго времена предмет интересовања домаће јавности. Међутим, ова књига иде један корак даље и бави се једном веома специфичном темом – православном монархијом. Аргумент књиге се заснива на политиколошкој и верској анализи идеје православне монархије из угла српских аутора. Након исцрпне историјске анализе, главни закључак књиге јесте чињеница да православна монархија подразумева политички поредак који се заснива на хришћанским основама и који је и у складу са вековним црквеним учењем и искуством. Као таква, ова књига ће бити корисна пре свега студентима друштвено-хуманистичких наука, али и делу јавности која се интересује за ову тему.

На нешто више од три стотине страница, у овом раду се настоји на приказивању основних праваца развоја и схватања државотворног концепта православне монархије међу српским ауторима и то од средњовековног периода, преко периода обнове српске државности, па до данашњих дана. Речени државотворни идеал има своје исходиште у источноромејском богословском и политичком учењу о симфонији, као синергији, тј. добровољној сарадњи Цркве и државе на заједничком подвигу руковођења једном православном државом и духовног старања за спасење њених поданика. Средњовековна Србија, као део тзв. византијског комонвелта, усвојила је овакав државотворни концепт и прилагодила га сопственом народном духу и повесном искуству. Овај државотворни модел односа између Цркве и државе доживео је свој врхунац за владавине светородних династија Немањића, Лазаревића и Бранковића, а његов благотворни утицај имао је извесног ефекта и на ослободилачке и државотворне покрете на српским етничким просторима у XIX и XX веку, за владе династија Петровића-Његоша, Карађорђевића и Обреновића, проналазећи извесног одјека (позитивног или негативног) у размишљањима и идејама савремених српских аутора.