Српска стематографија: Беч 1741

Стематографија представља једну од најзначајнијих српских књига у XVIII веку. Идејни творци овог издања били су патријарх Арсеније IV Јовановић Сакабента и Павле Ненадовић Млађи, а у бакру су га изрезали Тома Месмер и Христофор Зефаровић, један од родоначелника новије српске уметности.

Српска култура XVIII века у Карловачкој митрополији доживела је појавом Жефаровић-Месмерове Стематографије једну од својих првих барокних светковина. Ова мала, драгоцена књига, без сумње једна од највреднијих које су Срби у томе веку имали, носила је многоструке поруке које се из њених страница још и сада ишчитавају и тумаче, а које су, зацело, нашим људима онога времена биле јасне и блиске, јер је Стематографија изражавала савремене културне, уметничке и национално-политичке тежње српског народа у Аустрији у годинама великих искушења.

У Стематографији се на првом месту уочавају ликовно графички али и књижевно - песнички прилози, стога се и може рећи да баш ова књига доприноси бољем историјском поимању политичких прилика у којима се нашао наш народ у Угарској у судбоносним годинама аустро-турских ратних обрачуна, чије су се последице одражавале на живот Срба насељених на широким пространствима панонске равнице - а, заправо у оквиру своје тек основане Карловачке митрополије.