Српска љубавна поезија

Љубав је један од значајнијих момената српског песништва. У периоду од скоро 600 година, можемо видети не само изванредне примере песничког умећа у српској поезији, него и једну менталну и формалну, те и идеолошку еволуцију у разумевању самог феномена љубави. У најкарактеристичнијем смислу љубав можемо видети у верзији Деспота Стефана Лазаревића, на рубу средњег века и почетка српске ренесансе, као једначење са Богом, са Божјом милошћу у сликама природе као еманације Божанског стваралаштва, те, даље, преко многих примера, где се љубав у обзорима времена преображава у различите ликове, од идеалних и духовних, до телесних и путених.