Сродства и раздаљине: огледи и дневнички записи

Огледи и дневнички записи Славка Гордића имају за свој предмет савремену српску књижевност и наш књижевни живот, као и њихово шире културно, национално- историјско и цивилизацијско окружје.

У првом делу књиге расветљена су нека општија обележја наше новије поезије и прозе, уочена у индивидуалним и групним опредељењима и остварењима неколико десетина аутора различите нараштајне припадности и поетичко-тематске усмерености. Уз ове групне портрете, у првој деоници књиге налазимо и три маркантно оцртана профила изразитих интелектуално-креативних индивидуалности (Св. Велмар Јанковић, П. Палавестра, В. Чојановић).

Други део књиге чини двадесет субјективније интонираних записа, с поводима из текућег културног и општег живота. Смисао кризе – и кризу смисла – препознајемо као мотивацијско и трагалачко исходиште ових кратких есеја. Њихови јунаци су Његош и Лалић, на путу кроз историјска и књижевна (не)времена, понеки гласовити сведок и актер рата и комунистичке револуције и, у највећем броју, песници нашег доба, од С. Ракитића, Љ. Симовића и Т. Крагујевић до Д. Алексића и Т. Маринковића. У неколико наврата, махом у компаративном кључу и контексту, ауторову пажњу привлаче и модерни страни писци, попут Ш. Хинија, П. Остера, О. Памука и А. Козлове. Непосредан, жустар и неретко полемичан, Гордићев приступ разнородним темама најчешће, међутим, укључује и аналитичко-интерпретативну скрупулозност и методичност. Управо у тој спрези заноса и дисциплине као да разазнајемо кључно разликовно обележје ове есејистике.