Средњи век и новац: оглед из историјске антропологије

Новац, о којем ће овде бити речи, у средњем веку није се означавао једном речју, ни у латинском, ни у вернакуларним језицима. Онако како га данас схватамо, и како стоји у наслову овог огледа, новац је производ модерног доба. Већ то најављује да новац не игра значајну улогу у средњем веку, ни економски, ни политички, ни психолошки, ни етички. Оно што бисмо данас означили појмом "новац", тада није означавало суштинско богатство. Ако је један јапански медиевалист и могао да тврди да је богаташ рођен у средњем веку, што није сигурно, тај богаташ, у сваком случају, био је богатији земљом, људима и влашћу, него кованим новцем. Што се новца тиче, средњи век представља дуг историјски период регресије. Новац је тада био мање важан, мање присутан него у Римском царству, и нарочито мање важан него што ће то бити у XВИ веку, а посебно у XВИИИ веку. Ако новац и јесте стварност на коју ће средњовековно друштво све више морати да обраћа пажњу, и која почиње да добија изглед који ће имати у модерном добу, средњовековни човек, укључујући ту и трговце, клерике и теологе, није никада имао јасну и јединствену концепцију онога што ми данас подразумевамо под тим појмом.