Србске чиче на бранику отаџбине

Приче о трећепозивцима у Првом светском рату

Садржај
Реч на почетку, 5
Реч приређивача, 8
Молитва, 9
Божић, 1915, 10
Забелешке, ратни дневник, 11
Божић, 1916, 12
Устанички Божић, 16
Божићна прича, 19
Србија и Европа, 24
Опсада Београда, 27
Последњи бедем - трећепозивци, 41
Ћемане Панте циганина, 44
Није Перо саморана рука, 46
Последњи браниоци Београда, 48
Други батаљон у одбрани Београда, 50
Немачке новине славе српске војнике, 53
Манифест руског цара, 54
Домаћини и у рату, 55
Посмртница, 56
Макензенова смртовница Србији, 57
Агонија једног народа, 58
Велики дани Србије, 59
Српске чиче, 62
Голгота као судбина, 71
Србија у миру, 75
Царе Перо, честито колено, 89
Петар Карађорђевић, 92
Да ли је голгота била узалудна?, 95
Долазак српске војске у Скадар, 96
Наредбе србских војвода, 99
Коначно слобода, 100
Хвала вам, седи ратници, 101
О солунцу Драгићу Радосављевићу, 104
Чујте, Срби!, 108
Немцима на размишљање, 111
Кргив-Петрова четири вола, 113
Ауе бегђја, 114
Епилог, 116

Јован Дучић
AVE SERBIA

Твоје сунце носе сад на заставама,
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.

Још си уз нас, свега мајко, коју муче:
Све су твоје муње у мачева севу,
Све у нашој крви твоје реке хуче,
Сви ветри у нашем осветничком гневу.

Ми смо твоје биће и твоја судбина,
Ударац твог срца у свемиру.
Вечна, Твој је удес писан на челу твог сина,
На мач његов реч ти страшна, неизречна.

Млеком своје дојке нас си отровала,
У болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала -
Мученик и херој, кап сузе и крви.

Ти си знак у небу и светлост у ноћи,
Колевко и гробе у одећи сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
Једини пут који води до врхунца.

Ми смо твоје трубе победе, и вали
Твог огњеног мора и сунчаних река:
Ми смо, добра мајко, они што су дали
Свагда капљу крви за кап твога млека.

Кроз Албанију 1915 - 1916, Спомен књига, Просвета, 1968.