Србобранке из Аустрије, Мађарске и Румуније

Ко су Србобранке и о чему певају?

Зашто су нам Србобранке важне и након више од једног века?

Збирка српске поезије „Србобранке из Мађарске, Аустрије и Румуније“, које је приредио Дејан Томић, чине културну заоставштину српске родољубиве поезије песника из ових земаља.

Из њих сазнајемо о историји и о томе какав је српски дух – слободарски, поносан и правдољубив. Ова драгоцена антологија песама завређује пажњу и чување од заборава.

После три књиге Србобранки – из Црне Горе и Старе Србије, Босне и Херцеговине, из Далмације, Хрватске и Славоније, Дејан Томић нам доноси и четврту књигу ове драгоцене антологије.

Да оно стане у србобрањење наше у периодици, листовима, часописима, алманасима и годишњацима, од царствујушће Вијене до Будима и Пеште, од Сентандреје до Арада и Темишвара.

А колико су нам певале. Колико су нас браниле. Брижно и с љубављу. Српски и громовно опет, на корак од Матице, а често толико далеко.

Преносиле су нам сваким својим словом, и сузом, шта су и какви су, или, понајпре, какви би њиховом оку, срцу и души требало да буду Србија и дело Србиново.

Србобранке су биле и остале до дана данашњег слика наше националне свести и наших националних буђења, заноса понајвише.

Зато нам и данас, када се са временске дистанце, дуже од века, у њих загледамо, када се у њихову бисерну мисао удубимо, Србобранке, у својој срдачној непосредности, делују блиско и лековито.

Највећа њихова врлина јесте честитост и чистота.

Написане срцем и дрхтавом руком у Бечу, Будиму, Сентандреји и Темишвару, у банатском селу Дињаш и где било, сведочанство су нашег буђења и тражења и наше припадности Роду.

Оне су позив, велика порука и још већа идеја, молитва Српска!