Србија и Турска 1894—1897.

Питаш ме шта радим? Гурам Сизифове стене уз једно велико дрво које се зове Јилдиз, па таман коју изгурам, а она се опет стропошта у мртво море које се зове „блистателна капија“. Поред тога корисног посла и да би га могао достојније радити задужујем се преко ушију на интабулације, менице, бонове и.тд... Да ако се радикали опет попну, те опет укину буџетску партију, да би ме скнули као што су ме пре три године дигли из Атинâ. Ја бих им лично био врло захвалан, јер нисам никада сâм бегао са тешкога места, а овако не знам докле ћу још моћи гурати.

(из писма Владана Ђорђевића Вукашину Петровићу,

Цариград, 14. новембар 1896. године)