СРБИ У РУСКОМ ЦАРСТВУ

У историји српских сеоба посебно место
заузима сеоба у Руско царство почетком друге половине XVIII века‚ како по сачуваној грађи
тако и по асимилацији, односно инкорпорирању у руски национални ентитет већ у
другој генерацији насељеника. Ратне операције које се од средине друге деценије
овог века воде на ширем простору Донбаса актуелизовале су питања везана за Србе
и њихова насеља, формирана у овим крајевима пре 270 година.


            САДРЖАЈ


Мита Костић, Српска насеља у Русији: Нова
Србија и Славеносрбија (1923); Један извештај о српским насељима у Русији уочи
њихове стогодишњице
(1929)


Миленко С. Филиповић, Срби у Руском царству
(1947)


Ђорђије Д. Пејовић, Исељавања Црногораца Русију 
(1962)


Марко Јачов,
Сеоба Срба из Далмације у Русију 1758. године (1986)


Георгије Орлов, Медаља „Nova Serbia
constituta“ (1971)


Мирко
Р. Барјактаровић, Судбина одсељених Срба у Украјину (1971)


Драго Његован, Мемоари Симеона Пишчевића као
извор за историју Нове Србије и Славеносрбије (2005)


Павел Рудјаков, Сеоба Срба у Русију у ХVIII веку (1995)


Владимир И. Подов, Славеносрбија. Преглед из историје насељавања Донбаса у 18. веку.
Документи (2009)


Констянтин Шляховий, Архiмандрит  Софронiй Добрашевич i Новосербський монастир (2005)


Сергей И. Татаринов, Надя А. Тутова, Срби у
Бахмутском срезу (2010)


Слађана Субашић, Грађа за библиографију о
сеоби Срба у Руско царство у XVIII веку (2005)


Поговор: Борисав Челиковић, Срби у Руском
царству