Објављена после Коре (1953) и Непочин-поља (1956), Споредно небо (1968) прва је књига Попине пуне песничке зрелости. Строго промишљена по композицији (састављена од седам циклуса – „Зев над зевовима”, „Знамења”, „Размирица”, „Подражавање сунца”, „Раскол”, „Липа насред срца” и „Небески прстен” – од којих сваки има по седам песама), пуна Попиних непоновљивих парадокса, метафоричних обрта и неодољивог хумора, дубока и загонетна по својој особеној космичкој тематици, ова збирка сигурно је један од врхунаца српске поезије 20. века. Као поговор прештампан је приказ Споредног неба Ивана В. Лалића, један од најбољих сажетих погледа на Попино песништво.