Соколски покрет се јавља у другој половини деветнаестог века као друштвени феномен карактеристичан за словенске народе Аусторугарске. У том смислу, може се посматрати и као вид њиховог националног покрета и тежње за еманципацијом од германског утицаја у многим сферама живота. Са националним предзнаком у свом имену, соколска друштва су били носиоци националне свести и предводници борбе за ослобођење и уједињење словенских народа.
Године 1904. у Сремски Карловцима је основано прво соколско друштво „Српски соко“, а убрзо потом, следеће 1905., и прва „Српска Соколска Жупа Фрушкогорска“.
Одатле, соколски покрет се брзо ширио даље међу Србима и другим балканским народима – преко Саве и Дунава, све до Македоније, Бугарске и Јадранског мора. (Ђорђе Бошковић)