Spomenar

Život jeste čudo koje izmiče, i oku i peru, ali dat je nekima dar,čulo, da se podmetnu kao živi papir, i prime otisak. Takvim je čulom ulovljen i otisnut Spomenar Branislave Marković. Kao pečat života. Takvo osvrtanje na život ne preti time da će iko biti skamanjen. Ni onaj koji se osvrće, ni oni koje on sećanjem priziva. Naprotiv, utvrđuju se upravo i jedino oni trenuci u kojima smo uistinu bili živi, jer smo oslušnili drugog i pokazali ljudskost u doticanju sa njim. O takvim doticajima svedoči ova knjiga. Branislava Makrović ima toplinu i trepetnost za drugog. I budnost. Tri palice koje otvaraju kao tri svežnja ključeva. Tačnije, pred njima se čaura života otvara sama jer joj je dozreo čas. Zlata Kostić