Spidijeva filozofija

Kada eksperimentator zatvori pacova u kavez ispresecan mnoštvom lavirinata i drugih prepreka, on zapravo ne čini ništa drugo sem što proverava jednu od svojih, možda čak i genijalnih zamisli.

Njega pre svega zanima da li će, kako i za koje vreme pokusni stvor pronaći izlaz, a ako ne uspe i ugine, zameniće ga drugim.

A kako stvar izgleda iz perspektive onoga na kome se eksperiment vrši? To ne znamo kada su glodari u pitanju, ali izvesna iskustva postoje kada su u pitanju ljudska bića. Ovo svedočanstvo o našem socijalističkom eksperimentu počinje na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Eksperimentalni uzorak je osoba, student filozofije, koja, uostalom kao i celo društvo, teži najvišim ciljevima, filozofiji koja postaje sam život. Na tom neizvesnom putu mora da se snalazi slično pacovu.

Roman prati uzbudljivu borbu jedinke sa vremenom i sistemom koji se neverovatno izveštio u izmišljanju i postavljanju raznih zamki i ograničenja. Junak priče, Spidi, preživljava zato što je izmislio originalno, moglo bi se reći epohalno otkriće: tehniku ubrzanja vremena. Povećanjem broja vlastitih aktivnosti u jedinici vremena, smanjuje se prostor i prepreke se brže savladavaju. Njegova jedinstvena filozofija brzine ili "Spidijeva filozofija", otelovljena kroz sam njegov život, nepobitno je potvrđena, budući da je ogledni primerak još uvek živ.