Спавање трешања

Наслов збирке песама Спавање трешања звучи нежно, призивајући слике лета, природе, тишине. Међутим, песме које следе, најпре збуњују, а затим, постају изазов, јер уместо да их објашњавам као традиционалну лирску поезију, улазим у њихову атмосферу, симболику и тон. Већ након првих стихова јасно је да су трешње згодне само као полазна тачка, док је прави садржај збирке испуњен надреалним сликама које скривено прати иронија. Песме у збирци не откривају очекиване поруке и логику. То су трешње које спавају или су згњечене, негде су без коштица, из неких беже црви… Ипак, то није воће које једемо у јуну, већ метафоре за стање духа, тела или друштва, са симболима за лажну спољашњу лепоту, уз привидну сочност. Такве слике се не нуде као готове поруке, већ као слагалица коју ми, читаоци, треба да реконструишемо.

Спавање трешања је збирка која не заводи лепотом, већ потреса нескладом. Читајући, остајемо без сигурног ослонца, али је управо то снага ове поезије. Уместо одговора, стихови нуде немир, питања и разбијене слике стварности које морамо састављати сами.

Габријела Јовановић Ковачевић