Сонети са села

Књига Сонети са села Слободана Зубановића глас је пуне лирске зрелости и сабраности, у којем песник врхуни свој лични тон али се и саглашава са поетичким прецима и савременицима. Када се лиричар кога ће сваки тумач прво почастити ознаком урбаног песника појави са књигом сонета, па још „са села“, онда то значи, што певаше Црњански, „један степен више“. Великог лирског меланхолика често се досећамо читајући Зубановићеве стишане и на сваки начин одмерене стихове, у којима је негдашња свеприсутна иронија увелико уступила место елегичним нотама. Заправо, обе су лирске интонације у овој пажљиво компонованој збирци присутне у садејству, што продубљује укупан ауторски учинак. Додир са елементарним, присни пејзаж и ритам, као противтежа градском, чини позорје за суштије искуствене увиде и интимна сумирања.