Не живети у лажи, 3 . издање

У књизи Не живети у лажи сабрани су најзначајнији есеји Александра Солжењицина. Велики руски писац проговара о својој поетици, критици тоталитарних режима совјетског комунизма, али и западног посткапиталистичког глобализма. Проницљиви читалац ће врло лако овде пронаћи и личне културолошке и друштвено-политичке ставове аутора.

Солжењицин је у својим есејима отворио темељене проблеме друге половине 20. века. Писао је о односу комунизма и Запада, али и одговорности православне цркве у доба транзиције, односно смутње, како је је он назвао. Аутор Архипелага Гулаг није штедео ни Запад и посткомунистичку Русију, коју је доживљавао као своју отаџбину. Као што је у „Нобеловској“ и „Харвардској беседи“ размишљао о моралним задацима слободног света у Хладном рату, тако је у низу текстова написаних на руске теме позивао на морални препород Русије као предуслов националног.

Дијапазон тема којима се бави Солжењицин доста је широк. Он се суверено креће кроз области филма, историје, политике и религије, потврдивши тиме улогу водећег националног интелектуалца. Аутор књиге и есеја „Не живети у лажи“ без зазора иде против духа времена и заступа конзервативне вредности, за које сматра да су изгубљене и на Западу. Једино оне, напуштене у Октобарској револуцији и вредносној револуцији шездесетих, могу повратити човечанство из опште кризе.