Солунци говоре

Историја им је доделила улогу: да својом без примерном храброшћу, ратничком смрћу, патњом и самообнављањем, жудњом за слободом и својим оружјем одбране част отаџбине и да потомцима, синовима и унуцима, остану непресушни извор љубави и оданости према родној груди. У том отаџбинском рату погинула је свака друга мушка глава Србије. После сјајних победа на Церу и Колубари, ратни вихор их је бацио на врлетне стазе албанских гудура, којима су се кретали голи и боси, изнемогли од глади, промрзли од студи. Грејала их је само љубав према отаџбини. А отаџбина није само комад земље убоге и голе, то су његове житородне њиве и зелене ливаде, то су виногради које су очеви и дедови његови засадили а руке његове неговале... грејала их је нада да ће се вратити да је то једино право и једина правда.У речи отаџбина саткане су све жеље и све мисли, сва надања и стрепње, све радости и бриге... (аутор)