Autor: Haime Labastida
Strana: 110
► Ostali detalji

Pesnička aktivnost u Meksiku, u drugoj polovini XX veka je prvenstveno bila obeležena drastičnim smanjenjem takozvanih književnih kružoka, koji su krajem XIX veka i početkom XX bili mesta na kojima su pesnici uživali u čitalačkoj publici, i obrnuto, mesta na kojima su čitaoci locirali pesnike i često ih čitajući u njihovim časopisima, knjigama, promocijama i sličnim događanjima.

Verovatno jedna od poslednjih grupa druge polovine XX veka, ako ne i poslednja, koja je bila nosilac ove tradicije u meksičkoj književnosti, jeste grupa "Pobunjeni klas".

Integrisali su je pet mladića entuzijasta, istraživača, upoznatih sa nacionalnom i svetskom književnošću, koji su ujedinili svoje nemire u nastojanju da objave prvu zajedničku knjigu 1960. godine, čiji je naslov glasio "Pobunjeni klas", u izdavačkoj kući Fondo de Cultura Económica. Huan Banjuelos (Tukstla Gutierez, Čijapas, 1932), Haime Augusto Šeli (Meksiko Siti, 1937), Haime Labastida (Los Močis, Sinaloa, 1939), Oskar Oliva (Tukstla Gutierez, Čijapas, 1937) i Eraklio Zepeda (Tukstla Gutierez, Čijapas, 1937 – Tukstla Gutierez, Čijapas, 2015) bili su članovi te grupe, uz napomenu da su prva četvorica bili prvenstveno pesnici, dok je poslednji više težio prozi; a svi oni su, na kraju krajeva, bili, ili su i dalje deo književnog života Meksika.

Ulog ili potraga ovih mladića su, u opštim crtama, imali veze sa skretanjem pažnje na potrebu da se književnost ponovo usredsredi na društvene teme, posebno na trenutak u kojem su živeli, kao i, s vremena na vreme, na zajednice udaljene od velikih urbanih centara, ističući njihove ukorenjene običaje i nestašice sa kakvim su se suočavali, iako taj zajednički ulog nije značio da njihovi stilovi imaju sličnosti (kao što je bio slučaj sa većinom književnih kružoka koji su delovali pre njih). Unutar prve već spomenute knjige, svaki pisac je napravio neku vrstu izjave, ličnog manifesta onoga što je tražio ili što ga je uznemiravalo. Na primer, Labastid aje govorio: „Nije čovek taj koji ostaje indiferentan pred cepanjem jednog naroda”.