Смрт на граници

…Па ипак, истина постоји и на крају увек изађе на светлост дана. Истина није мртва материја која може да се баци у огањ и да у њему сагори.

…А онда када буде изгледало да је на том месту истина коначно изгубила бој, и да је заувек нестала у тами, у подрум куле светске лажи сићи ће неко ко се не боји његове мемле и мрака. То мора бити човек, који је много патио и дуго био сам, и кога зато од истине неће бити страх. Он ће голом руком, не жалећи нокте и крв што лије из њих да ишчупа баш ону циглу којом је мали дописник зазидао велику лаж. А кад је извади показаће се шта она иза себе већ годинама крије. Показаће се клупко змија које шишти, палаца језицима многим и око себе смртни отров прска. И видеће свако ко жели да види: у темељу куле што својом лепотом као ново сунце сија, страшне су уграђене гује. И свака гуја чека свој час. Онај што се усудио да ишчупа циглу коју је у здање уградио човек, добровољни слуга лажи, урадио је само оно што мора да ради. Јер он у подрум није сишао да сведочи лажно већ да о смрти на граници целу напише причу.

И онда ће знати свако ко хоће да зна : како је почело, шта се десило у ствару и шта је било на крају.