Смрт је увек тако близу

Гледајући се очи у очи са смрћу, протагониста аутобиографског романа Смрт је увек тако близу приповеда искрену причу о двадесет осам дана проведених у болничком кревету. Лебдећи између живота и смрти, аутор призива древне симболе, митове и легенде, филозофе и мудраце, који га воде ка унутрашњој светлости и Истини.

Да ли смо баш ту где желимо да будемо? Када бисмо данас знали да ћемо сутра умрети, шта бисмо још урадили, шта променили? Коме бисмо рекли да га волимо, коме се извинили, а кога ћутећи стегли у загрљају? Много више од болничког дневника, запис Валентина Матића представља интимну исповест која ће дубоко уздрмати читаоца и натерати га да се замисли и преиспита сопствене животне одлуке и путеве.