Smrt i proleće

Često tumačen kao alegorija života pod diktaturom, roman "Smrt i proleće" očaravajuća je i uznemirujuća priča o moći, izgnanstvu ali i nadi koja potiče od najmanjih gestova nezavisnosti.

* Prevela s katalonskog: Silvia Monros Stojaković

Smrt i proleće je mračna priča o stasavanju tinejdžera u zabačenom selu u katalonskim planinama gde se moralnim nametima i veštačkim strahovima, na fonu lažnih mitova, zatomljavaju intimne želje ljudi u zajednici. Očima četrnaestogodišnjeg dečaka Rudureda nas upoznaje sa grotesknim pojavama bezimenog mestašceta u kojem žene nose poveze na očima da bi izbegle želju, mrtvi se sahranjuju na drveću nakon što im se usta napune cementom da im duša ne bi pobegla, a pokušaji pobune se brzo slamaju.

Kroz bizarne i nasilne rituale i običaje represivne sredine, koji stoje u potpunoj suprotnosti sa zapanjujućim, melodičnim i bujnim poetskim jezikom ovog romana, autorka nam iscrtava etos čiste jednoličnosti, ostavljajući na koncu sliku beskompromisnog užasa, zaslepljujuće složenosti i energije. U ovom posthumno objavljenom romanu, književnom testamentu oniričke snage i ekspresivne strogosti, Merse Rudureda morala je da zahvati sa dna kace horora fantastike kako bi progovorila o realnosti života u društvima u kojima je uništen svaki nagoveštaj slobode i potisnuta svaka individualna inicijativa.