О српској прози XX века - огледи, студије, портрети!
Када, мислећи на крај шесте и прву половину седме деценије, побројимо писце који су, уза све раз- личитости, у нечем блиски међу собом (Драгослав Михаиловић, Борислав Пекић, Данило Киш, Видосав Стевановић, Данило Николић, Милисав Савић...), ми то говоримо о новом таласу у српској прози, и морамо одмах додати да није реч ни о каквом стварном покрету или школи већ о заита срећном стицају околности да су се у релативно кратком размаку од неколико година појавиле важне књиге изразито талентованих писаца.
Тим књигама ипак је нешто заједничко: у њима је, заправо, постигнут један идеал за који су се, међу осталим зналцима књижевности, посебно залагали руски формалисти - наиме, књижевни поступак је заиста постао јунак те прозе...