Смешенија

Славко Стаменић се у књизи Смешенија исказује као аутор суптилног приповедног захвата. Оквирна прича је смештена у временски одељак једне седмице из далеке 1827. године и у амбијент српске књажевске канцеларије. Унутар тог оквира простиру се многе приче с подлогом у документима, извештајима о блудним делима умноженим у нахијама тек ослобођене Србије. Између документа и фикције, који се непрестано укрштају у овој причи од низа прича, непрекидно нестаје јасна граница.