Јасмина Ана рођена је у Рашки. Гимназију је завршила у Краљеву, а Правни факултет у Београду. После десетогодишње адвокатске праксе, успешно се бавила новнарством. Члан је Удружења Новинара Србије. Члан је Удружења Књижевника Србије. Објавила је до сада, у више издања, 12 књига, од тога седам романа.
Пред нама је смела љубав у хладном подземљу Београда. Из романа:
„Зашто толико јуриш живот, Ана?“, питао ју је тако често, кроз године које су долазиле. Једна једина реченица која је ходала са њом, као сенка. Истина коју је осећала као своју дијагнозу.
Није постојало сутра, утроба земље се отворила и она је нејасно слутила да јој се догађа живот, који је јурила, вртоглави и снажан талас који је подиже и спушта.
Убица и љубавник. Та помисао је разбуктавала машту, подизала адреналин.
Сутра више не постоји. Ничега више неће бити, после овог човека, после овакве ноћи.
А она је, без будућности, први пут, срећна. Њој је ова ноћ довољна.
Мушкарац без будућности постао је неодољива музика љубави и смрти, снага која вуче у своје тамне вирове непознатог.
Лука је постао њен хир и њена судбина.
Привлачна моћ само једног дана живота.
Свака ноћ, са њим, могла је да буде последња.
Моћни тренуци претварали су се у песму над песмама, у похвалу пролазности…
