СЛОБОДНИ И ПОШТЕНИ ИЗБОРИ

„Слободни“ и „поштени“ два су
придева која се најчешће наводе уз
изборе. Постали су фраза званичника међународних организација,
новинара, активиста за људска права, политичара и политиколога. Шта заправо
стоји иза ових квалификација избора? Шта је
објективна, поуздана и тачна мера „слободног“ и
„поштеног“ у изборима? Ко је сертификовао и избаждарио
мере за слободне и поштене изборе? Постоји ли и где је та
линија која раздваја слободне и поштене изборе од оних који
то нису? Ко је меродаван да оцени који избори одговарају
мерним стандардима „слободно“ и „поштено“?


Зашто су управо они толико важни
за изборно такмичење?


Каква је њихова веза са моделом
репрезентативне демократије?


Списак питања овде није закључен
и на њега се надовезују бројне дилеме
везане за феномен који не престаје да интри гира
теоретичаре и практичаре политике, псефологе и политичаре, са
дијаметралних мотивационих позиција. Први траже поуздане
критеријуме слободних и поштених избора и инструменте
за тачно мерење њихове имплементације у конкретном
изборном процесу како би разумели њихов утицај на интегритет
избора. Други прихватају да стандарди буду саставни
део изборних правила, али не престају да траже начине
да у примени, разним манипулацијама, утичу на дисторзију
њихове суштине са основним циљем освајања више гласова и
мандата.