Сличности и разлике

Текстови из књиге огледа из упоредне критике, Стојана Ðорђића СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ, базирају се на свести да књижевност настаје и постоји у веома сложеним релацијама, свакојаким семантичким конотацијама и контигенцијама; тако да потпуно самостално уметничко значење, заправо, није могућно.

Откривањем и сазнавањем тих сличности и разлика бави се упоредна критика, теоријски концепт кога Ðорђић промовише у овом делу. Симболичност наслова, СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ , односи се на сличности и разлика и по значењу, и по естетским квалитетима, и по осталима вредностима.

Иновативност овако дефинисаног концепта Ðорђић, након теоријског увода посвећеног задацима књижевне критике, практично искушава кроз низ релација у којима прати књижевне поступке и постигућа различитих писаца и теоретичара како из наше савремености, тако и из књижевног канона.

Пред нама су упоредна читања виђена у следећим релацијама: Милош Црњански – Радован Бели Марковић, Иво Андрић - Семјуел Хантингтон, Милош Црњански – Танасије Младеновић – Новица Тадић, Ерих Кош – Албер Ками, Алек Вукадиновић – Радосав Стојановић и Милорад Павић – Радован Бели Марковић – Мирослав Јосић Вишњић – Миро Вуксановић.

Као већ истраживач и оцењивач књижевно-уметничких значења и естетског домета, Ðорђић успева не само да нам оправда смисао ових релација, већ и да оствари нове увиде.