Slepilo

Zašto smo oslepeli,
Ne znam, možda ćemo jednog dana to otkriti,
Hoćeš da ti kažem šta ja mislim,
Reci,
Mislim da nismo oslepeli, mislim da smo slepci,
Zar slepci koji vide,
Slepci koji znaju da gledaju, ali ne vide.

Saramagov roman-alegorija Slepilo, pisan opet jedinstvenim i svedenim pravopisom, razgolićuje ljudske reakcije u okolnostima iznenadne epidemije slepila. Kako se talas slepila neobjašnjivo širi, društvo se raspada, a pojedinci, u borbi za opstanak, otvoreno ispoljavaju „animalne“ crte svog karaktera.

Iza ove prilično mračne slike ljudske prirode skriva se i Saramagova groteskna karikatura diktatorskih režima, kakav je sredinom prošlog veka zahvatio i Portugaliju, i kakav se povremeno uspostavlja u zemljama širom sveta. Kamijeva Kuga, Velsova novela Zemlja slepih, Kafkin Proces ili Goldingov Gospodar muva, Domanovićev Vođa ili Pekićevo Besnilo – samo su neke od znamenitih umetnički uspelih alegorija kojima se na izuzetan način pridružuje i ovaj Saramagov roman, njegovo najčitanije delo, secirajući psihologiju mase i fenomen vođe na primerima epidemija, ideologija i zaslepljenosti svake vrste.

„Paradoksalno, slepilo u Saramagovom romanu je alegorija o nesposobnosti da se vidi. Šta tačno treba da vidimo, šta Saramago, kao čovek i pisac koji je prošao kroz diktature i revolucije, strahuje da zapravo gledamo a ne vidimo – nalazi se na svakoj stranici ove knjige i ne može se prepričati.“ Endru Miler, The New York Times