Монографија указује на неопходност постављања шире дефиниције архитектуре и успостављања новог еквивалента у савременој класификацији лепих уметности у виду термина "архитектура у проширеном пољу". Аутор разматра међудејства и међуоднос двају дисциплина лепих уметности, скулптуре и архитектуре, првенствено кроз одређење појма функционалности, те кроз дилему у вези са постојањем ескперимента у овим гранама уметности, а у покушају да постави неке од смерница за прецизније дефинисање наведеног новог термина.