Лаза Лазаревић један је од најзначајнијих представника реализма у српској књижевности и сматра се творцем српске психолошке приповетке. У том смислу је он одличан сликар личне драме, унутрашњих немира и личних криза појединца. У његовим приповеткама доминантан је патријархални моменат и слика породичне задруге, којој се жртвује чак и лична срећа. Иако је написао само девет приповедака (још седам их је остало у рукопису), својим приповедачким умећем сврстава се у сам врх српске прозне књижевности.
У овом избору налазе се следеће приповетке: Први пут са оцем на јутрење, Школска икона, На бунару, Све ће то народ позлатити, Ветар, Швабица.