Škola za vukove

Opis Ključne reči: maniri, odrastanje, obrazovanje, humor, vuk, slikovnica P očinje školska godina. Vučkovi roditelji raduju se što će njihov sin naučiti da zavija, da se tuče i da se usvinji kad jede… što sve, uostalom, rade svi mali vukovi! A Vučko mašta o jednoj sasvim drugačijoj školi. Za prijemni ispit u školi za vukove potrebno je umeti potući se. Što više mljackati i umusaviti se dok jedeš, bacajući ostatke na pod. Vređati druge. Kinjiti manje i slabije od sebe. Ma, kinjiti sve oko sebe. Škola za vukove uči male vukove kako da budu nevaspitani, a u vučjem svetu to je veoma cenjena osobina. Naš Vučko ne želi da bude nevaspitan. Ne želi da se tuče, mljacka, vređa druge. Želi da nauči da piše, kako bi pisao pisma baki i deki s kojima se ne viđa često. Želi da nauči da računa i druge zanimljive stvari o svetu. Roditelji, kao i većina, imaju od njega očekivanja. A jedinac ih nije ispunio. Razočarani su. A onda Vučko počinje da im čita slikovnice pred spavanje. Knjiga za uživanje u dogodovštinama buntovnog vučića, o značaju obrazovanja i lepih manira u životu svakog deteta. Pardon, vuka. Karolin Rok (1975) je francuska autorka dečjih romana i stripova, koja je umalo postala hemičarka. Na poslednjoj godini studija napravila je zaokret u karijeri. Napisala je nekoliko serijala dečjih detektivskih romana i slikovnice za mlađi uzrast. Gregoar Mabir (1975) završio je kuvarsku školu, ali je shvatio da umesto začinskim špecijama mnogo bolje rukuje olovkom kojom začinjava knjige za mlade, ilustrujući ih. Vladimir D. Janković (1968) prevodilac, pesnik, esejista, dobitnik nagrade Branko Jelić. Član Udruženja književnika Srbije i Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Prelistajte izdanje klikom na naslovnicu