Сирово борово: социолошка генеза прешевског Цакановца: монографија националног значаја

Мајушно село Цакановац - само 156 житеља - сместило се на 7 km од Прешева, општинског места, а три од Железничке станице Прешево, дела вароши најближег аутопуту, Коридору 10, који Срби и Ђорговци (православни Роми) насељавају, сматрају својим и који као да их непремостиво дели од осталих Прешевљана, апсолутно већинских Албанаца. Осиромашено насељце - старо, мало деце и омладине, превладавају пољопривредници и пензионери, једва шездесетак мештана запослено на неквалитетним пословима, нема задругу нити откупну станицу, с водом из авлијских бунара и делимичном канализацијом, без икакве продавнице, кафане, кафића и објекта за трошење слободног времена, чак фали и фудбалски тим... - чини се да једва преживљава и опстаје исконском снагом сељака који знају одакле су, шта су и шта им је чинити у злехудо доба Срба и Србије. Становници не губе наду у будућност понајвише и због тога што се чврсто држе вековних, традиционалних српских обичаја, а у практиковању појединих се и издвајају од непосредне околине. Тако је с обичајем „Сировари”, необичним именом за предновогодишњи, тринаестојануарски празник.

Драгољуб Б. Ђорђевић



Примењујући социолошко-етнолошки приступ и четири године истражујући на терену, аутори су написали занимљиву монографију о прешевском Цакановцу, типичном селу са српске границе. Одавно у домаћој социологији села нисмо имали такву студију о једном селу које заузима стратешки положај у албанском окружењу и које опстаје захваљујући чињеници да се мештани држе народних и верских обичаја.

Андон Костадиновић