Синајско јеванђеље

Двоје историчара, различити по свему што их одређује, крећу ка истом одредишту, синајском Манастиру Свете Катарине. Немац Фон Тишендорф открива библијске списе непроцењиве вредности, а више од века касније Францускиња Жорж Рикети наставља његово истраживање.

Композиција Протићевог романа организована је тако да у њој уочавамо обиље мотива и детаља, историјских чињеница, поступке симултанизма и монтаже, промишљен систем асоцијација, али и интертекстуалне везе са класицима светске књижевности. Он потврђује да је постмодернизам донео промену у свим сегментима друштва, па култура и уметност настају у непрестаном преиспитивању затечене традиције и у напорима да се прошири видокруг људског сазнања.

Стварајући књижевно дело у којем је успео да обухвати целокупно људско искуство, али и идеологију и историју, Милан Ст. Протић поставља бројна питања која и данас окупирају модерног човека, а од којих је најважније оно које се тиче самог смисла људског постојања – може ли се уобличити истина тако што ће се разобличити мит или је мит основа на којој почива истина?