Син-риба: ситуације

Замишљам га као власника тијесног дућана, негдје у старој скопској чаршији, како од јутра до раног предвечерја унутра мајсторише, бави се својим обртом и занатом, за који обичан свијет превише не мари, јер и не зна што се унутра, у том дућану збива... ја њега видим с плавом мајсторском прегачом, блатњавог од земље којом су прошли његови јунаци и црног од коломасти што извире из његова старинског писаћег строја, како се бави својим величанственим занатом. Једног ће јутра, бит ће то понедјељак, у скопску чаршију заћи Борхес и Бруно Шулц, да траже Сашин дућан. Питат ће људе гдје је то, нитко неће знати гдје је то, па ће до дућана доћи крећући се уз једну веома дугу паукову нит. Ово је књига коју мађионичар-писац пише својим читатељима мађионичарима. Док читате његове приче, постајете свјесни својих властитих, за које нисте ни знали да постоје. Чудо, кажем вам! - Миљенко Јерговић

Знам да је у Скопљу све могуће – током једне кратке посете, у старој чаршији срео сам Тома Стопарда лично. У старој чаршији један од Прокопиевљевих ликова такорећи сусреће Чехова. Такве су и ове приче – с осећајем свакодневног чуда, с луцидним сновима и тумачењем туђих снова, с непрестаним изненађењима, али и спокојем, да смо увек ту, присутни, али и негде друго. - Георги Господинов

Александар Прокопиев нас забавља својом прозом. Поигравајући се стварањем, он изнова ствара причу. Поседује сопствено плетиво, негује сопствени прозни вез... Његово упутство другима једино би било могуће – у виду антиупутства. Немојте се угледати на мене! Ако већ морате на неког да се угледате, угледајте се једино на унутарњег себе. Тада, и само тада, бићете прича. - Душан Стојковић