Симо Божић или Пад велеграда

Како остати свој и избећи неподопштине модерног доба?

Одговор вам даје судбина главног јунака, тачније антијунака овог романа. Грађен према обрасцу ликова из дела српског реализма, Симо Божић је један типични горштак из западне Босне који се обрео у велеграду где му ни по чему није место. Сав несклад овог света, попут брачне одабранице и заједничке деце, те наметнутих станара бака-Марине кућице, где је једино проналазио свој мир, натоварен му је на снажна плећа, терет савремене егзистенције стављен у руке од којих му је једна рањена у рату и једва покретна. Но, Симо Божић, попут Сизифа, све то гура и не предаје се, ма колико сам себи деловао као странац у том свету.

„Симо Божић“ је дело са јасноћом излагања, са вештим описима пејзажа и душевних стања јунака, са чврстим композиционим склопом и зналачки вођеном фабулом. Може се читати и у једном даху. Доноси нам свој засебни свет и стога је аутентичан. Испуњава све стандарде романескног жанра иако се текст може делити и на мање приповедне целине. Дакле, препоручујем га за читање.

Растко Јевтовић