Србија у последњих двадесетак година не успева да изгради друштвени консензус о стратешким правцима свог кретања и развоја. Они који су то највише ометали сада се нуде као спасиоци. Па да није трагично било би смешно!
Без плодотворне елите: културне, научне и политичке, пре осталих, која би била у стању да артикулише и интегрише развојне перспективе модерног света са реалним традицијским и модерним основама српске државотворности, уважавајући српске националне интересе, нема јасне визије развоја, нити одрживе стратегије на њеном остваривању.