Шести ред

Кроз дневник главнога јунака, прича о љубави која тражи своје место у вечности. Лутајући пешчаним плажама Дунава, ободима напуштених каменолома, и седећи у руинираној сали старога биоскопа, Андрија Танкосић нам збори да је човекова сигурност једино у призивању успомена.
Иако смо рођени на јави, само су снови мерило наших вредности. И ништа тако раскошно као сећање не може да буде варка.

Топлина пријатељства, љубав и вечна меланхолија су оно што живот чини вредним живљења.