– “Песник и сатиричар, Душан Лончар, у трећој књизи афоризама, развија колективне идентитете као изворе политичке сатире… насупрот појединцу (грађанину – прим. Д. Л.) као једином изворном носиоцу суверенитета. Ту су и представничке институције савременог друштва… као извор неисцрпне политичке сатире…”
Јулијан Тамаш, академик
– “Ако свако дело поседује и један епицентрални појам… онда је то у Душановом делу појам грађанина. Аутор поседује свест о томе шта реч грађанин представља ваистину…
Ако је грађанска непослушност императив… због разних врста узурпатора изнутра и споља, онда прави грађанин може да буде само непослушни грађанин.
… доминирају афоризми који не поседују хуморну ноту… изгледа да је сасвим извесно да је враг однео шалу.”
Мр Дивна Бијелић, књижевник
– Грађани су политички субјекти. / Народ је најчешће предмет демагошке обраде.
– Ако је излаз тамо где је демократија, / онда је улаз био добар.
– Што је више великосрба, / све је мање Срба.
– Свега нам фали. / Њега је доста.
– Република не може да дође до речи. / Од свог председника.
– Одговараће они. / Нико их неће питати.
– Похарали су Сава малу. / Богатији су за Београд на води.
– Иако је дошло до развода брака, / држава и црква и даље живе ванбрачно.
