Сеобе

Сеобе Милоша Црњанског приповедају о граници коју човек, сваки у посебном часу, може да осети и да назре пуноћу света који она наговештава, али му није дато да је пређе. Приповедање у Сеобама доводи читав низ судбина до кулминативне тачке, до тренутка у коме јунаци спознају свет, видећи га очима којима га никада пре нису гледали. Када дођу до таквог тренутка, до те границе којој по неком вишем разлогу теже, јунаци Црњансковог романа одједном постају другачији људи. Њихова судбина није промењена, она би се ионако завршила без много везе са њиховом вољом, али је њихово сазнање постало темељно измењено. Знање о досуђеном свету и о свом уделу у њему - то је кључно знање којем стреме јунаци Сеоба.