Као историјски роман Сеобе говоре о страдању Срба средином XVIII века на простору тада аустријске царевине. Иако јасно одређен временом и простором, као и истинитим догађајима, овај роман говори о феномену страдања националног бића као универзалном феномену. Овај роман је и роман о несрећи унутар једне породице, о унутрашњим драмама њених чланова. Роман о сентименталном сећању на младост и срећу. Роман о пролазности лепоте, о бежању у имагинарно. Роман о немогућности повратка и у просторном и у временском смислу. Сеобе постају географске, унутрашње, имагинарне и реалне: сеобе постају у човеку и човек постаје човек у њима.