Сеобе 1 и 2

Сеобе и Друга књига Сеоба у једној књизи.

Било је сеоба и биће их вечно, као и порођаја, који ће се наставити.
Има сеоба.
Смрти нема!

Сеобе (1929) истовремено представљају породични роман три лика и национални роман о Србима у Хабзбуршкој монархији у време Марије Терезије. Поетичним приповедањем без премца у српској прози прича о судбинама српског официра Вука Исаковича, његове жене и његовог пука током војног похода 1744. године разгранава се у повест о општој трагедији неприпадања, о лутању, потрази за смислом и сновима о уточишту.

Одмах по објављивању роман добија награду САНУ, а током деценија постаје једно од темељних дела у свакој кућној библиотеци. Доживео је бројна страна издања, а у Француској је проглашен за инострани роман године.

Друга књига Сеоба (1962) посвећена је сеоби Срба из Аустрије у Русију 1752. године. Кроз причу о официрима Павлу Исаковичу и његовој браћи који настоје да се укорене у новој домовини уобличена је величанствено разуђена слика неостваривости сна о уточишту.

У преплитању живописних ликова, призора и догађаја и смењивању ироничних, трагичних, и гротескних перспектива исписују се најоригиналније странице у српској приповедној књижевности.

„Огромна историјска фреска у којој се појединачне судбине уздижу изнад колективног живота једног народа, епска поема у којој се смењују авантура и трагедија, песма љубави упућена земљи и мртвима – Сеобе су све то истовремено. Другим речима, то је изванредно дело које је у својој неактуелности изузетно актуелно. “ Ле Фигаро, Париз

„Највеће дело српске прозе које се у целини може мерити са највећим делима светске литературе.“ Никола Милошевић

„Попут Толстоја, Црњански уме да споји индивидуалну судбину и махнитање историје. Књига у којој нема ниједне реченице која не очарава својом тамном, светлуцавом лепотом.“ Ла Qуинзаине Литтéраире, Париз